Najpoželjnije Srpkinje za udaju

Dating > Najpoželjnije Srpkinje za udaju

Click here: ※ Najpoželjnije Srpkinje za udaju ※ ♥ Najpoželjnije Srpkinje za udaju

Ljudi su postali povrsni, zavisni, gledaju druge sta rade, uporedjuju se sa drugima. Imate desetine gradova u koje turisti ne zalaze. Karijeru je izgradila na seksualnim skandalima i obogatila se zahvaljujući cenzuri. To nije u srpskoj tradiciji, to su novotarije duhovno propalog Zapada. U onlajn istraživanju učestvovalo je preko 14. On to svakako bolje zna, o čemu svedoče pločice na stomaku. Modernom i ne previše upućenom posmatraču oni lako prolaze neopaženo. Poslije Marka i Adama, vidjećemo ko će privući pažnju lepoj Ani.

Zapadna kultura u kojoj živimo, ili tačnije, judeohrišćanska koja definiše sve aspekte naših života već dva milenijuma, neprijateljski je raspoložena prema seksu. Šire gledano, prema Erosu, što će reći životu. Nije preterano reći da je u dobroj meri zapravo tanatofilska. Uprkos površinskom utisku o sveprisutnoj seksualnoj razuzdanosti, slobode u najširem smislu, pornografikaciji javnog prostora, iznad svega medija i, određenije, sveprisutne i neizbežne reklame, tog ultimativnog oružja liberalnog kapitalizma koji već odavno deluje i na nivou podsvesnog, uprkos iluziji o slobodi kakvu svet ranije nije poznavao a u koju, čini se, veruju svi, naša kultura nema odgovor na, recimo, kinesku, indijsku, japansku, grčku, rimsku erotiku. Ne postoji judeohrišćanska veština uživanja. Umesto nje imamo naličje erotike — mržnju prema telu, želji, zadovoljstvu, uživanju, ženi. Preovlađujuća većina sveta, u delu planete koji civilizacijski legitimišemo kao zapadni, ne misli da je devojka koja nije nevina upropaštena i da ne može da se uda. Zapravo, slabo ko, ako iko, pri današnjoj prosečnoj dobi za stupanje u brak, očekuje da žena u njega uđe nevina. Ako do braka uopšte i dođe. Jer statistike razvijenih, zapadnih zemalja, otkrivaju da se brakovi sve manje sklapaju, da su razvodi sve češći i brži, da se mnogi parovi odlučuju na zajednički život bez ikakvog pravnog obavezivanja pred državom, da je mnogo samohranih i majki i očeva. Čini se da je brak, ta buržoaska tvorevina, privlačna samo onima kojima je zabranjen — homoseksualnim parovima. Pomalo je paradoksalno da gejevi, avangarda u oslobađanju od okova judeohrišćanskog morala, prevashodno seksualnog, krug borbe za svoja prava, zaokružuju upravo pravom na brak — ultimativnim simbolom judeohrišćanske legalizacije libida, ako već njegovo potpuno ukidanje nije moguće. Kondom i anti bebi pilule odneli su strah pomešan s krivicom zbog telesnog uživanja, onaj od bolesti i začeća, koji su se sigurno nekada percipirali kao kazna. Imamo seksualne klubove gde se parovi upuštaju u orgije sa potpunim strancima, klubove u kojima bračni parovi menjaju partnere, nudističke kampove gde se ljudi seksualnim užicima prepuštaju pod otvorenim nebom, specijalizovane prostitutke za razne tipove fetiša i sklonosti, čitavu multimilionsku razgranatu industriju koja cilja na seks — farmaceutsku, kozmetičku, hiruršku, modnu, muzičku i, naravno, pornografsku. Čini se da nije ostalo još mnogo toga da se osvoji, nikada nismo bili slobodniji da uživamo u životu, a kad kažem životu mislim u seksu jer Eros je njegova pokretačka snaga, u večitom rvačkom zahvatu s Tanatosom. Ipak, čini se da iznad ove prividne slobode lebdi neka zlokobna neuroza uvek spremna da se isprazni kao atmosferski elektricitet u munji koja će rezultirati gromom koji je, danas metaforični a nekada stvarni, izraz gneva Božijeg. Kao da ustrojstvo sveta i dalje, na neki čudesan način, zavisi od strogosti kojom se pridržavamo judeohrišćanskog seksualnog morala. Početak kraja zapadne civilizacije, a nije teško uočiti simptome posthrišćanskog ako već ne i dehristijanizovanog društva, vide se u slobodnoj seksualnosti koja izmiče kodifikaciji. Posebno kada pred njima u punom maršu imate rudimetarno reproduktivnu, čak reproduktivno osvajačku političku ideologiju ogrnutu verom kakva je islam, koja u meri koja premašuje hrišćanstvo ko bi pomislio da je to moguće? Ko je danas seksualni prestupnik, odnosno, šta je danas seksualni prestup? Pitanje je teže nego što na prvi pogled izgleda. Recimo da bi se lako moglo odgovoriti ovako — u redu je sve na šta sporazumno pristanu dve ili više odraslih osoba. Otkud nam onda ti nejasni neurotični simptomi s korenom u libidu i seksualnosti, koji sebi traže načina manifestacije, svaki put kad pokušamo da … šta tačno? Izbegnemo ideju kodifikovanog seksa, onakvu kakvu je održavamo u životu kao kakav uporni kulturološki mem, uprkos napretku koji ostvarujemo na svim poljima, uključujući i bioetičko. Ako povučemo klupko, nit će nas odvesti do jednog čoveka iz petog veka pre Hrista — Platona. Upravo je on autor najžilavijeg mita zapadne civilizacije — onog o želji kao nedostatku. Od tada smo nepotpuna bića osuđena na traganje za drugom, idealnom polovinom. Jer upravo u tome leži koren neprestane frustracije i seksualne bede zapadnog čoveka — u nemogućoj potrazi za ispunjenjem fantazma. Počev od onog o monogamiji i vernosti. Ne čudi onda da je pobedničko hrišćanstvo od filozofskog nasleđa antike sačuvalo, inkorporiralo i vekovima muljalo renesansni neoplatonizam, potom nemačka idealistička filozofija samo Platona. Ono je otišlo dalje — institucionalizovalo je krivicu, i to seksualnu. Ne zaboravite, prvobitni greh prenosi se seksualnim putem, u utrobi majke, preko sperme oca. Kriv je svako ko ima seksualni život ili, ako hoćete, svi smo u startu krivi. Dokazuje se nevinost, a ne krivica, i to pred božijom zemaljskom administracijom. Načini ga zabranjenim, ograniči ga na ritualno parenje. Pusti ih da povremeno ubiju jarca radi samoočišćujućeg oslobađanja. Mehanizam je star vekovima. On oslobađa pojedinca, ali na širem planu može da stvori kritičnu masu slobodnih jer on ne oslobađa samo seksualno, već i mentalno. A to je pretnja za mehanizme kontrole, drevne ili moderne, svejedno. I tu dolazimo do prestupništva i prestupnika. Naravno, niko ili, budimo precizni, retko ko će se danas s vama raspravljati o tome da li je masturbacija opasna ili grešna, kao što ni više niko neće tvrditi da je Zemlja ravna, ili da se Sunce okreće oko nje. Na jedno oko žmuri se i na stvari kao što je povremena bračna prevara, recimo. Što se ne sazna nije se ni desilo. Sve dok se nastoji zadržati u imaginarnim propisanim granicama pristojnosti, da ne kažemo tajnosti, stvari su u relativnom redu. Problem nastaje kad se na slobodi insistira, kad se ona demonstrira, odnosno kad se filozofija lakog Erosa životom i primerom svedoči. Istorija beleži takve pojedince, koji ne prestaju da nas, ili plaše ili nadahnjuju, već prema tome kako smo formatirani. Zanemarimo hronologiju i pedantnosti istorijske perspektive i pređimo odmah na kralja pobune i seksualnog prestupništva — Donatjena Alfonsa Fransua. Ime vam ništa ne govori? A, markiz de Sad? Čovek koji je dao ime praksi postizanja seksualnog uzbuđenja prilikom nanošenja bola drugome. Lošeg smo advokata odabrali za odbranu libertijanstva, atomizma, imanentnosti, materijalizma, hedonizma. Njegov književni lik je, opravdano, većini odvratan. Sudeći po prikupljenim biografskim podacima, i njegov stvarni takođe. Čime, onda, fascinira ovo čudovište perverznosti i seksualnog prestupništva čijem libidu ni 32 godine utamničenja nisu mogle ništa, kao što ni zabrane i stigma nisu uspele da mrakom potope njegovu književnost. Libido je svuda, i uvek je mnogo više nego samo libido. Kao što postoji vrednost u razumevanju ljudskih plemenitih impulsa, ista takva vrednost postoji i u razumevanju a u izvesnom stepenu i ohrabrivanju mračnih namera psihe. On ide u ekstrem koji književnost, ako već ne stvarni život, nije prevazišla. Na svetlo dana izvlači mračnu stranu bića koja ostaje zatočena spoljnim okolnostima, prevashodno strahom od osude i odbacivanja društva. Stoga ih moramo poznavati sve, moramo primeniti svaki porok i sve strasti, ako se bavimo pisanjem. Jedan drugi, manje ozloglašeni ali podjednako čuven prestupnik, ruski pravoslavni mistik Raspućin, u seksu je video način za spoznaju vrednosti i značenja iskupljenja. Slično onome da nema spoznaje dobra bez istovremene spoznaje zla, nema ni spoznaje iskupljenja bez prethodnog sagrešenja. Po opštem ali nedokazanom uverenju, Raspućin je bio ili pripadnik ili simpatizer sibirske sekte Hlisti koja je propovedala da je greh neophodan deo spasenja. Oni koji se namerno upuštaju u bludničenje i prevaru a kasnije se za to gorko kaju, verovali su pripadnici ove sekte, bliži su Bogu. Ma koliko uvrnuto ovo rešenje, u datim okolnostima, ne deluje uopšte loše. Iako nema nikakvih pouzdanih podataka o Raspućinovom legendarnom raspustništvu, gotovo ni u jednoj prilici se ne propušta napomenuti da je upravo on bio taj koji je ubrzao pad Romanovih a sa njima i slavne carske Rusije. Ako neko za ovu temu u budućnosti bude konsultovao štampu naših dana, neizbežno će biti naveden na zaključak o vezi između visokih političkih funkcija i seksualnog prestupništva. Ova veza teško da je nova — seks možda jeste sirotinjska zabava ali su perverzije, seksualno prestupništvo i s njim u vezi mogući skandali uvek bili stvar elite i establišmenta. Bacimo letimičan pogled — Klinton i afera felacio, Berluskoni i njegove elitne prostitutke, Štroskan i napastvovana kućna pomoćnica. Jedna stvar upada u oči — izvesna moralizatorska atmosfera koja ih je pratila. Klintona je malo vanbračnog seksa umalo stajalo položaja. Bilo je neophodno požuriti s pripremama za bombardovanje jedne zemlje, po nesreći upravo naše, da bi se stvari malo slegle i zaboravile. Svega par decenija ranije Kenedi je, što je bila javna tajna, bez ustezanja zaskakao svaku suknju koja bi prolepršala Belom kućom. S druge strane, Berluskonija, desničara, tradicionalistu i predsednika jedne zemlje izrazitog mačizma, ne ometa ni prisustvo novinarskih kamera da spopadne policajku na dužnosti. Na kraju krajeva, on je mužjak na vrhu piramide, zar ne? U zemljama uznapredovanog feminizma, kakve su skandinavske, tako nešto bilo bi potpuno nezamislivo. Kako stvari stoje na domaćem terenu? Eto, u ponečemu smo i mi ispred sveta. Kao između nekadašnje i sadašnje Bele kuće, slično poređenje možemo napraviti i s Holivudom. Dok je u ranom Holivudu prosto bilo nezamislivo biti zvezda bez predimenzioniranog i odnegovanog švalerskog imidža, setimo se histerije oko latinskog ljubavnika Valentina, danas se podilazi platonovskom fantazmu o bajkovitom spajanju dve idealne polovine. I tako je najidealnija mitska ženska polovina, Anđelina Džoli, spojena s najidealnijom mitskom muškom polovinom, Bred Pitom, dve najpoželjnije zvezde muškog i ženskog dela publike ujedinjene u savršenu celinu. Iznad svega, Anđelinina anoreksija posledica je iscrpljenosti majčinstvom, a ne problema s teretom slave. Dok je javnost nekad strepela da li će Iv Montan napustiti Simon Sinjore zbog Merilin Monro, danas je obrnuto, konzumenti tabloida strepe kada će se Džud Lou vratiti svojoj zvaničnoj devojci i hoće li mu ona oprostiti, drugim rečima, ne hoće li poredak biti narušen, već nanovo uspostavljen. Izaberimo broj 13 nabijen svakakvim mističnim značenjima i ubacimo ga u pretraživač holivudske hronike seksa. Karijeru je izgradila na seksualnim skandalima i obogatila se zahvaljujući cenzuri. Nekoliko decenija kasnije 13-godišnja Samanta Gejmer optužila je, u to vreme četrdesetrogodišnjaka, Romana Polanskog za seksualno napastvovanje. Niko ne zna tačno šta se zapravo dogodilo, od prvobitnih šest tačaka, optužnica je spala na jednu — protivzakoniti seksualni odnos s maloletnim licem. Šta god da se desilo Polanski se sigurno gorko kaje, afera ga proganja decenijama. Poslednji put je po ovom osnovu uhapšen u Švajcarskoj 2009. Naredne godine Švajcarska je odbila zahtev SAD za izručenjem. Ipak, on se još uvek, po američkom zahtevu, nalazi na interpolovoj crvenoj listi. A žene, kojima je hrišćanstvo namenilo ulogu majke i device i prenositeljke prvobitnog greha? Ženski libido i strah od njegovog oslobađanja krije se iza mnoštva suštinski mizogenih, disciplinujućih mera našeg društva. Njega treba iscrpeti ulogama majke, domaćice, nositeljke vrste. Još više, na njega treba svaliti odgovornost moralne što će reći moralizatorske, jer kod seksa je uvek više reč o moralisanju nego moralu ispravnosti društva. Pogledajmo jednu ženu ultimativne moći i bogatstva — rusku caricu Katarinu I. Tokom svoje apsolutističke ali prosvećene vladavine najvećim svetskim carstvom, imala je brojne ljubavnike koje je birala po lepoti i sposobnosti da joj intelektualno pariraju. Za samo deset godina, od 1762. A onda za 20 godina, od 1773. Velikodušnost joj se ne može osporiti. Jedan od njenih ljubavnika, Petar Zavadovski dobio je 50. Sve to za samo godinu dana ljubavničkog staža. Njen poslednji ljubavnik, princ Zubov, bio je 40 godina mlađi od nje, a među njenom ljubavničkom gardom pominje se i jedan šesnaestogodišnjak. Ličnost ove žene nadahnula je mnoge legende koje, iako potpuno nedokazane, uporno opstaju sve do naših vremena. Među njima je i ona o nezajažljivom seksualnom apetitu koji su, navodno, mogli utaliti samo konji. Na poslednjoj dodeli MTV nagrada Majli Sajrus, nekada dobra next door devojka iz američke provincije, promešala je kukovima po preponama Robina Tika. Usledila je moralna panika i mnogo trućanja ni oko čega. Liberalna u svemu, sem u seksu, Amerika je procenila da je Sajrus prekardašila. Uzgred, setimo se ispale dojke Dženet Džekson prilikom nastupa na poluvremenu Super Bowl-a i nepodnošljivih suza pokajnica golferskog šampiona Tajgera Vudsa. Kada joj je 1958. Šta hoćete od mene? A on bi trebalo da zna. Njegova družbenica tokom dvanaest godina, glumica Mia Farou, jednog je dana, među njegovim stvarima, pronašla nage fotografije svoje usvojene ćerke Sun Ji, u to vreme dvadesetogodišnjakinje. Iako 37 godina stariji Vudi Alen nikada nije usvojio decu Mie Farou, mediji su uporno eksloatisali skandal o očuhu i poćerci. Zar smo od čoveka koji je 37 godina išao na psihoanalizu, a od koje je napravio i glavnu temu svojih genijalnih filmova 15 nominacija za Oskar u kategoriji najboljeg scenarija , mogli očekivati jednostavnu romansu? Ima li uopšte umetnosti bez kršenja pravila? Vreme otima Istinu, Nikola Pusen, XVII vek Da li ste znali da naša civilizacija poznaje dva simbolička tumačenja Vremena? Jedno je antičko koje vreme i njegov protok vidi kao večno obnavljajući i beskonačni ciklus koji se odvija u ritmu celokupne vaseljene. Drugo shvatanje, koje je došlo sa napretkom hrišćanstva i srednjeg veka, vreme tumači linearno, kao nešto što ima i svoj početak i kraj, gde je Isus početak vremena a Sudnji dan će biti njegov kraj. Ova promena u tumačenju pojma vremena ogleda se u promeni načina datovanja, gde je godina navodnog Hristovog rođenja uzeta kao početna godina nove ere. Umetnost je krcata simbolima i referencama koje se odnose na vreme. Modernom i ne previše upućenom posmatraču oni lako prolaze neopaženo. Čak i voće, obično prezrelo, ili buketi cveća, na najboljim mrtvim prirodama holandskih majstora, imaju dublju simboliku i značenje — prolaznost života i truležnost materije. Moralizatorska poruka je da treba izbeći truleženost duha, kad je tela već nemoguće, i ostati skroman pred neumitnošću vremena, tj, prolaznosti života. Još su dva simbolična značenja u ikonografskim predstavama vremena — melanholija i istina. Istina, obično predstavljena kao naga devojka jer nema šta da krije koja trijumfuje nad vremenom i njegovim zamkama i klevetama, i melanholija kao duhovno raspoloženje inteligentnih, i onih koji su stekli uvid u stvari, zašta je izvesna zrelost preduslov. Čini se da stojimo na raskrušću simbola i značenja koje je naša kultura akumulirala. Svest o neumitnom kraju je sveprisutna. Ne samo života već i Sunčevog sistema. Danas znamo čak i to kada će Sunce eksplodirati i nestati. Svežiji primer Diane Nyad, 64-godišnjakinje koja je preplivala nekih 170 km od Kube do Floride. Međutim, čini se da je strah od starenja sveprisutan i poprima dimenzije opsesije i fobije do mere do koje pojedine žrtve postaju disfunkcionalne za život, pre svega na nivou emocija i emotivne zrelosti. Oskar Vajld je u mnogim svojim zapažanjima bio u pravu, uključujući i ono da mudrost zrelosti stičemo onda kada nam više ničemu ne može koristiti. A Dorijan Grej, njegov najslavniji književni lik, možda je danas simbol čitave epohe — konzerviranje tela i truležnost duha. Prezrelo voće sa holandskih mrtvih priroda, danas su proizvodi staklenika, savršene boje, čvrstoće i produžene trajnosti, al prečesto bez ikakvog ukusa. Strah od starenja Letnje rasprodaje, prilika da se čovek snabde novim zalihama letnje garderobe koje, naravno, nikad dosta. Preturam po već, od kupoholičarke manije, uveliko razbucanim policama u potrazi za majicama koje će, sem što će biti odgovarajuće veličine, zadovoljiti i moje standarde kroja, boje i dezena. Vadim jednu ali zaključujem da sam suviše MATOR za ovakav print neki skejterski prizor veselih boja sa kakve kalifornijske plaže. Isto zaključujem i za sledeću na kojoj je print nekih meni nepoznatih crtanih likova. Napokon iz gomile izvlačim jednu s diskretnijim printom koji čine brojevi i slova. Ima je u tri boje — plavoj, zelenoj i sivoj, i počinjem da se nećkam. Širim ih preko grudi i odmeravam u ogledalu koja mi boja najbolje stoji. Prilazi prodavačica i kreće da slaže razbucane majice i usput posmatra moju dilemu. Zahvaljujem joj, uzimam plavu i krećem ka kasi. Prodavačica je bila u pravu, siva čini da delujem starije. Poprilično sam sed, a i ten mi je bled, i siva, kao i žuta, čine da delujem bleđe i starije. Toliko da sam se nekoliko puta ofarbao, ali avaj, pigment mi je riđkast i šta god da stavim na glavu, na kraju budem riđ. Nisam želeo da budem seksipilan već mlad. A sede su, to svi znamo, znak starenja. Na šta ću, zaboga, ličiti u pedesetoj?! Prodavačica je, dakle, bila u pravu i iskreno me je posavetovala. Mogla je, isto tako, da mi kaže da mi se plava i zelena slažu uz oči, što je takođe istina, kao i da su zahvalne za kombinovanje s ostatkom garderobe. Ipak, ubola ga je i ubedila me je iz prve. Njenu svežinu, elastičnost, hidriranost pre svega — jednom rečju, mladost. U holu ogromnog tržnog centra je smoothie bar. Prisećam se na trenutak Borhesa koji je u 85. Mladost i zdravlje uzdignuti su na nivo najprofitabilnije industrije koja neprestano raste i cveta zahvaljujući vešto smišljenoj i vođenoj kampanji širenja fobije. Za ovu industriju krize nema. A ovo je ujedno i klasno pitanje. Mladost, tačnije njeno produžavanje i konzerviranje, je i ozbiljno klasno pitanje. Ja sam, ipak, još na tržištu i u igri. Nalazim se s prijateljem Žeremijem na ručku. Žeremi je par godina stariji od mene i magnet je za žene. On je tačno na pola puta, i sad je rastrzan između želje da u njima uživa i straha od brzine protoka vremena. Kao da počinju da važe neki drugi zakoni fizike za nas četrdesetogodišnjake koji teku paralelno s ostatkom sveta! Naručujemo burger od šarole govedine, bez pomfrita i sira. Ja, kao, imam nešto filozofskiji pristup. Nisu bitne godine već kako se iznutra osećaš. Pridružuje nam se Mari, naša biseksualna prijateljica feministkinja. Već neko vreme razmišlja o tome da postane majka i bira potencijalnog donatora semena. Mari je u kasnim tridesetim. Za generaciju naših majki, o bakama da ne govorim, ona je baba devojka, davnih dana. Mari ga optužuje da je perverzni matori predator pedofil. A nismo ni to sigurni. Zar libido nije, u suštini, životna energija? Skroz je drugo što se ja oko njenog kanalisanja i sublimisanja bavim samo onoliko koliko je zaista neophodno, jer volim seks. Hoćeš da ti kažem čega me je stvarno strah? Strah me je godina moje baba Roze. Evo je žive u 94-oj. Dobri dani su joj kad uspe da se dogega do dvorišta da posedi neki minut na suncu. A sestre, moje tetke, jedna drugoj prebacuju koja je više pelena promenila i kašica skuvala. Baba je svima teret i svi čekaju kad će da umre. A i ona sama, u trenucima kad je svesna i pri sebi, moli boga da je uzme k sebi. E, TOGA me je strah. Smrt me ne plaši. Prisećam se podatka iz istorijskih knjiga, kako su u nekim delovima antičke Grčke ljudi trovali svoje sugrađane kad bi ovi napunili određen broj godina zaboravih koliko, 70?! Ćutimo minut ili dva. Imam utisak da bismo mu Mari i ja rado odgovorili na ovo, ali ne nalazimo reči. Osećamo kako je u pravu, iako nam se to ne dopada. Kao proces sa svojim fazama. Zašto jednostavno ne prihvatimo tu činjenicu i živimo sa njom u miru već sami sebi namećemo diktate koji su potpuno iluzorni i neostvarivi i zbog kojih smo neprestano u depresiji? Žeremi odbija odlučno u ime svih nas. Već nekoliko godina unazad ne jede proste šećere. Voće je isto šećer koji jeste zdraviji ali se uzima vrlo dozirano i samo u određeno vreme. On to svakako bolje zna, o čemu svedoče pločice na stomaku. Ne uzimamo dezert, samo kafu. I to bez kofeina. Učinilo mi se kako nismo istakli baš ništa od prednosti naših godina. Sigurno da ih ima! Ne može niko da te palamudi, ali moraš da nastaviš igru po pravilima u čijem kreiranju nisi učestvovao. Ja sam dugo čekao tu mudrost koju godine donose. Umesto mudriji, postajao sam ciničniji. Pitao se da li je sa mnom sve u redu. A onda shvatio da je cinizam odraz mudrosti. Mudrost je kad shvatiš da si u mladosti bio u pravu. Izgleda da je tragiku starosti potrebno zameniti tragikom preranog odlaska da bi se postalo legendom. Tri čovekova životna dona, Ticijan, polovina XVI veka Mimo vitaminskih koktela i kreme s dubinskim delovanjem, koji su recepti za produženu mladost? Selimović je početak starenja video u ukopavanju i strahu od novih početaka. Dučić daje recept koji je izgleda na sebi isprobao — menjati mesta, žene i knjige. Slutim da je tako. To jest, dovoljno sam zreo, ili mudar, da znam da jeste. Dan je divan i ja razmišljam da li da ga provedem napolju ili ga protraćim na trivijlanosti na netu. Ok, samo da bacim pogled na fejs pa ću da vozim bajs. Super izgledaš za svoje godine. A onda odlazim da ga provozam na bajsu. Vreme je predstavljeno kao starac Saturn s krilima. U donjem levom uglu je alegorija Zavisti koja drži bodež i žeravicu. U donjem desnom uglu je alegorija Nesloge s kosom od zmija i s jabukom razdora u ruci. Anđeo s desne strane u rukama drži dva simbola Vremena — srp i zmiju koja grize svoj rep. Slika dva: Ticijan … Mladost je predstavljena kroz likove mladih i srećnih ljubavnika. Grupa sunule dečice s desne strane koje nadgleda Kupidon, simbolizuje detinjstvo i doba nevinosti. U pozadini je usamljeni starac s dve lobanje u rukama — simbolima prolaznosti i neumitnosti vremena. Homoseksualizam je ideologija koja dolazi sa Zapada nameće se sa Zapada u cilju razaranja srpstva i države. Prvo, homoseksualnost a ne homoseksualizam. Jer to nije ideologija već varijetet ljudske seksualnosti. Homoseksualnost nije ni izum zapada već postoji od kako postoji ljudski rod a primećena je i kod brojnih životinjskih vrsta. Zabeležena je u svim kulturama, prošlim i sadašnjim, i to svuda po zemljinom šaru. Kulture društva koje svojim homoseksualcima daju sva građanska prava propadaju i nalaze se u stanju teške dekadencije. Pogledati političku kartu sveta i uporediti zemlje u kojima je homoseksualnost kažnjiva smrću i one u kojima je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije zabranjena. Ako vam Jemen izgleda kao moralno uzorito i zdravo društvo a Francuska kao zemlja koja propada, onda je dalja rasprava na ovu temu bespredmetna. Popiti tabletu na vreme. Ali to su prethodno već učinili i pokret za ukidanje ropstva, antirasistički pokreti, feminizam, pokret za prava deteta, ekološki pokreti, prosvetiteljstvo, napredak nauke … 4. Broj procenat homoseksualaca u društvima koje ne dozvoljava njihovu diskriminaciju je veći i u stalnom je porastu. Procenat homoseksualaca u svim društvima uvek je isti i on se kreće, po vrlo skromnim procenama do 8% ukljućujući homoseksualce oba pola i biseksualce. Utisak da ih na zapadu ima više je optička varka nastala zbog njihove društvene vidljivosti. Homoseksualci zapada su društveno vidljivi zbog čega se stiče utisak da ih je procentualno više nego u konzervativnim društvima gde je njihova vidljivost ili slaba ili nikakva usled čega se stiče utisak da homoseksualci u tim društvima ne postoje. Naprotiv, mnoga istraživanja ukazuju na to da je broj homoseksualaca u ekstremno represivnim društvima veći nego u onim vrlo liberalnim. Homoseksualna propaganda dovodi do porasta homoseksualaca u jednom društvu. Reč je o pokretu za emancipaciju a ne o propagandi. Ali, ok, hajde nek bude i propaganda. Tom logikom znači da postoji i heteroseksualna propaganda čija je sve prisutnost neuporediva sa homoseksualnom propagandom. Da li je heteroseksualna propaganda dovela do smanjenja procenta homoseksualaca u jednom društvu? Onda ni homoseksualna propaganda ne može da dovede do porasta procenta homoseksualaca. Ako gej estetika može od strejtaša da napravi geja, onda bi i obrnuto moralo biti moguće. Ako strejt adolescent ode na koncert Kylie Minogue i postane gej, onda bi i gej adolescent odlaskom na fudbalski derbi trebalo da postane strejt. To se ne dešava. Homoseksualci utiču na natalitet nacije podrazumevano u negativnom smislu. Dati prava homoseksulacima ne znači zabraniti hetereseksualcima da se razmnožavaju. Sem toga, koliki god da je natalitet, udeo gej beba u njemu ostaće isti. Mnogi heteroseksualni parovi ne mogu ili neće da imaju dece. Neki imaju samo jedno. U kakvoj je to vezi sa homoseksualcima inače rođenim u hetero braku od, predpostavljano, strejt roditelja? Takođe, mnogi homoseksualci imaju decu, što svoju, što usvojenu. Ne postoji apsolutno nikakva uzročno posledična veza između homoseksualnosti i nataliteta. Ako homoseksualci ostvare pravo na brak, sledeći su pedofili, zoofili, nekrofili itd … Još jednom — homoseksualnost je varijetet ljudske seksualnosti a ne patologija ili devijacija. Ona podrazumeva odnos dve ili više odrasle, seksualno zrele i, iznad svega, voljne osobe. Još jednom, ODRASLE I VOLJNE OSOBE. Pedofilija je odnos u kome odrasla osoba zloupotrebljava ucenom, pretnjom, prinudom seksualno nezrelu osobu, dakle, dete. Pedofilija NIJE isto što i homoseksualnost. I pedofili nisu nužno homoseksualci, većinom su heteroseksualci. Ako može gay brak, zašto ne i legalizacija poligamije? Pa, ako društvo evoluira u pravcu legalizacije hetereoseksualne poligamije, naravno rodno ravnopravne zašto žena ne bi imala više muževa? Ako u osetljivom formativnom dobu dete, adolescent, bude izloženo gej uticaju, ono će nužno prelomiti u pravcu homoseksualnosti. Opet, adolescenti su nužno izloženi sveprisutnom heteroseksualnom uticaju pa su neki od njih opet gej. Homoseksualac se ne postaje, kao što se ne postaje ni heteroseksualac, niti se o tome odlučuje. To je moda koju forsiraju zapadni mediji i koju mladi ljudi prihvataju. Pitanje za heteroseksualce je kako uspevaju da ostanu otporni na ovu modu? Gej seks je neprirodan. Ljudi su i seksualna i emotivna bića, ne samo biološka. Sa stanovišta biologije neprirodni su i analni i oralni seks, i zapravo svaki oblik seksualnosti koji izlazi iz okvira piša-pica mehanike u svrhu produžetka vrste. Rimsko cartvo ili Grčka su propali zbog rasprostranjene homoseksualnosti. Rim je, kao i svaka imperijalna sila u istoriji, propao zbog neodrživosti ekonomskog sistema. Grčka civilizacija je svoj vrhunac doživela u vreme Aleksandra Velikog, jednog od najvećih vojskovođa i osvajača u istoriji, koji je bio gej. Šta Biblija kaže je potpuno nebitno jer je Biblija omašila u najjednostavnijem pitanju ljudske etike — ropstvu. Ono se u Bibliji dozvoljava. Sem toga, Bibilija kaže i da je Isus imao dvojicu tate i da je začet medicinskom asistencijom Sv. Duha , drugim rečima, veštačkom oplodnjom. Crkva je protiv Crkva je slobodna da i dalje bude protiv i da svojim sledbenicima daje preporuke o tome kako će da žive. Mišljenje crkve relevantno je samo za vernike i ljude koji u crkvu idu i u boga veruju i ono nikako nije referentno za društvo u celini. Građanski brak crkvu ne obavezuje. Takođe, gej vernik je i dalje slobodan da bude vernik i ide u crkvu ako želi. Praksa pokazuje da mnogi ne samo da žele već i da postaju njeni visoki zvaničnici. Što mu dođe vrlo lako objašnjivo. Razmislite — da ste gej muškarac izložen pritisku društva, gde bi vam bilo najkomotnije? Em leb bez motike, em odličan cover up, em ste neprestano samo muškarcima okruženi od kojih su mnogi tu gde i vi iz potpuno istih pobuda. Smeta mi što toliko mnogo gejeva mrzi religiju. Što je čudno odprilike koliko i crnci koji mrze Kju Kluks klan. Ako vi možete da mrzite greh a volite grešnika, zbog čega neko ne bi mogao da mrzi religiju a voli vernike? Deca gej roditelja i sama postaju gej. Istraživanja sprovedena u zemljama koje homoseksualnim parovima dozvoljavaju usvajanje dece, pokazala su da je ova tvrdnja netačna. Deca gej roditelja postaju gej u istom onom procentu u kome i deca hetero roditelja. Šta će postati deca gej roditelja kad porastu? Pa mogućnosti su razne baš kao i kod dece hetero roditelja. Neko inžinjer, neko slikar, neko ubica, neko borac za delfine … sve zavisi. Ono što sigurno neće postati je homofob. Istraživanja, takođe, pokazuju, da su homoseksualni parovi spremniji da usvajaju decu iz takozvanih neprivilegovanih ili manjinskih grupa s posebnim potrebama, drugih rasa itd , pored toga što roditeljstvo kod homoseksualnih parova gotovo nikad nije stvar slučajnosti dakle, deca su željena. Istraživanja pokazuju i da su deca homoseksualnih roditelja kasnije tolerantnija i otvorenija u odnosu na druge. A šta ja da kažem svom detetu kad vidi gej par na ulici kako se grli ljubi, drži za ruke? Gej je ok, ali u 4 zida privatnosti, intimnosti, diskreciji itd … Pod pretpostavkom da ne podrazumevate da iko razmišlja o tome da se jebe naočigled sveta na gradskom trgu sem egzibicionista koje seksualno uzbuđuje mogućnost da budu uhvaćeni na delu, kakvih ima mnogo i kod heteroseksualaca kod ljubavi ne postoji ništa što treba da se krije. Naprotiv, ljubav oplemenjuje svet. Postoji mesto gde su ispoljavanja nežnosti u javnosti zabranjena i heteroseksualcima, ne samo homoseksualcima. Imam druga homoseksualca koji ne želi paradu legalizaciju brakova, da bude otvoreno gej itd. Gej lobi je sve jači i svima nam kroji kapu. Gej lobi je zapravo prijateljska povezanost među homoseksualcima na osnovu sličnih interesovanja za druge muškarce uglavnom i izloženosti sličnim društvenim stresovima ostrakizmu, diskriminaciji i prikrivenim i otvorenim pretnjama. Homoseksualci su nerodoljubi koji ne vole svoju zemlju i jedva čekaju da izdaju svoj narod. Pa sve zavisi kako ih rođena zemlja tretira. Zamišljam da u slučaju neke invazije srpski homoseksualci ne bi potrčali u prve borbene redove. Društvo koje ih tuče po parkovima? Pametne zemlje koje svoje homoseksualce prihvataju i daju im sva prava, homoseksualce imaju čak i u vojci. I za nekoliko procenata su jače od onih koje svoje homoseksualce zlostavljaju. Braniti slobodu je već neki motiv. Prava homoseksualaca idu na uštrb prava heteroseksualaca. I prava crnaca idu na uštrb prava belaca, a prava žena na uštrb prava muškaraca. Gej aktivisti zapravo odmažu čitavoj stvari i samo još više iritiraju društvo. Pa isto su to govorili i za antirasističke aktiviste. Vi biste zapravo želeli da gej aktivizam ne postoji. Da homoseksualci budu potpuno nemi i nevidljivi. Sem toga, ako Obraz i ekipa nisu naškodili ideji rodoljublja, ne vidim kako će aktivista, ma koliki vrtiguz bio, naškoditi pokretu emancipacije homoseksualaca. Priča o gej pravima je svima dozlogrdila. A, ipak, nastavljate da je komentarišete. Pa u tome je kvaka. Tolerancija je stvar dosade, više nego prosvetljenja. Kad budete prestali da histerišete i priča će postati manje napadna, ili je više nećete toliko primećivati. A i sad možete da čitate druge stvari. Posted in , Tagged , , , , , , , , , , , , Bogougodni seksualni rasizam i druge verski inspirisane podele Hari S. Truman, koji je dok je bio predsednik između ostalog ukinuo rasnu diskriminaciju u američkoj vojsci, 1963. Da li biste Vi želeli da vam se ćerka uda za crnca? Čitajte Bibliju, pa ćete videti. Manji broj zna koliko važnu ulogu religije, naročito hrišćanstvo i hinduizam, igraju u istoriji rasizma. Međutim, isto kao religijsko rangiranje ljudi prema polu, podela ljudi na osnovu boje kože i etničke pripadnosti je važna u mnogim verskim slikama sveta. Seksualni rasizam, ubeđenje da ljudi različite boje kože ili etničke pripadnosti ne treba da imaju seksualne odnose jedni sa drugima, pokazao se kao jedan od najtrajnijih aspekata verskog rasizma. Pošto je seks najintimniji oblik ljudskog društvenog kontakta, jasno je zašto je ovaj tip rasizma najizdržljiviji. Bez pravila koja propisuju da neka etnička ili verska grupa treba da izbegava seks sa pripadnicima drugih etničkih grupa ili religija, putem razmnožavanja bi došlo do nepovratnog mešanja identiteta, koje bi za rasiste bilo katastrofalno. Ako smo svesni toga da je regulacija seksa jedan od najefikasnijih načina kontrole ljudskih zajednica, neće nas iznenaditi to što seks igra naročito važnu ulogu u verskom rasizmu. Granice između verskog seksualnog rasizma i restrikcija koje se tiču seksa sa pripadnicima tuđih religija su ponekad nejasne. U drugim slučajevima, kao na primer u ranom islamu, restrikcije važe samo za versku pripadnost; ako neko promeni religiju, automatski prelazi u drugu kategoriju po pitanju toga sa kim sme da ima seksualne odnose. Verski seksualni rasizam je danas oslabljen još više nego što je otpor religija prema homoseksualnosti umanjen povećanom tolerancijom prema homoseksualcima u društvu, zbog toga što se rasizam generalno ne prihvata. Svest o seksualnom rasizmu je takođe smanjena, jer su današnje religijsko-seksualne debate izuzetno koncentrisane na homoseksualnost. Međutim, ne možemo prevideti seksualni rasizam i njegov značaj i uticaj na milione ljudskih života. Oni koje je Bog razdvojio ne smeju se spajati Iako se većina savremenih hrišćana verovatno ne slaže sa Trumanovim verskim uverenjem da rase ne treba da se mešaju, kada je on to izjavio, 1963. Verski rasizam igra ključnu ulogu u regulaciji seksualnog života već hiljadama godina, i još uvek je bitan faktor. Trumanova tvrdnja da se rasističke seksualne zabrane mogu naći u Bibliji ne odražavaju samo stavove hrišćana njegovog vremena, već je zaista zasnovama na samom Svetom pismu. U Bibliji Bog sve vreme zabranjuje pripadnicima naroda Izrailja da se venčavaju sa susednim narodima 2. Deca koja se rode iz mešovitih brakova i njihovi potomci do 10. Jasno je da ovo ima veze sa strahom da bi Jevreji mogli prihvatiti božanstva susednih naroda, ali ovde istovremeno postoji i jasan rasistički element, jer deca iz mešovitih brakova i njihovi potomci nemaju ni pravo da se klanjaju Jehovi. Za razliku od mnogih drugih zabrana iz Petoknjižja, seksualno-rasistička pravila se ponovo spominju na mnogim drugim mestima u Bibliji. Dakle, razvod ponekad nije samo mogućnost, već i verska obaveza. Zanimljivo je da zabrana ovih mešovitih brakova izgleda relevantna samo kada se brak sklopi na uobičajen, miran način. Ipak, možeš imati odnose sa njom za vreme žalosti. Razni biblijski autori povremeno previđaju ove seksualne zabrane, i pišu kao da one nikad nisu ni postojale. U Knjizi o Ruti se Jevreji bez problema venčavaju sa Moavkama Ruta 1, 4; 4, 10 , a glavni lik, Moavka Ruta, čak postaje praroditeljka legendarnog cara Davida Ruta 4, 13—22. Neki drugi mešoviti brakovi se spominju samo u prolazu 2. Moćnici su ionako postupali po sopstvenom nahođenju. Mojsije se oženio Kušitkom Seforom iz zemlje madijamske 2. Kada su Mojsija brat Aron i sestra Marija prekorili zbog ovog rasnog mešanja, sam Bog je odmah stao na Mojsijevu stranu, izgrdio ovo dvoje i učinio Mariju gubavom 4. David je takođe imao ženu koja nije bila Jevrejka 2. Jevreji su se tokom istorije uglavnom venčavali jedni sa drugima, ali hrišćanske i muslimanske zemlje u kojima su živeli im često nisu ni ostavljale druge mogućnosti. Jevreji nisu smeli da se venčavaju van vlastitih redova ni u Indiji, ali od 16. Beloputi indijski Jevreji su odbijali da priznaju tamnopute Jevreje kao punopravne, i između ostalog nisu dozvoljavali brak sa njima. Danas su Jevreji van Izraela verska grupa čiji se pripadnici možda najviše od svih venčavaju sa pripadnicima drugih religija, u SAD-u je brojka skoro 50%. Mnogi Jevreji u isto vreme imaju izuzetno negativan stav prema opštem prihvatanju ovih mešovitih brakova, naročito zato što je glavno pravilo da se samo deca čija je majka Jevrejka mogu računati u Jevreje po rođenju. Malo toga se u Novom zavetu može protumačiti kao podrška starozavetnom božanskom seksualnom rasizmu, naprotiv, i Isus i apostoli podstiču na kontakt sa ljudima različite etničke pripadnosti. To ipak nije sprečilo mnoge hrišćane da veruju da Bog i dalje insistira na tome da se u seksu treba držati sopstvene boje kože, etničke pripadnosti, ili barem religije. Ipak, u Novom zavetu nema ničega što poništava starozavetne seksualno-rasističke zabrane. Podsticaj na kontakt sa drugim narodima ne prevazilazi uopštenu ljubaznost, pomoć i gostoprimstvo. U srednjem veku su kazne za seksualne odnose između hrišćana i nehrišćana često bile stroge. Mnoge hrišćanke i muslimani ili Jevreji sa kojima su one imale odnose su osuđivani na smrt. Hrišćani su ređe kažnjavani za seks sa nehrišćankama. Princip je, ipak, bio najvažniji, kao u engleskom zakonu s kraja 13. Ove zabrane opet imaju dublje razloge nego što je puki strah od mešanja religija. Papa Kliment IV je 1268. U Aragonu je u 14. Srednjovekovni čitaoci romansi su u vezi s tim mogli čitati o nesvakidašnjem rasističkom čudu. U seriji engleskih romansi o kralju Tarsa, muslimanski sultan prima hrišćanstvo pošto se oženi hrišćanskom princezom. Pošto se krsti, Bog se postara da mu se boja kože promeni iz crne u belu, tako da čitaoci ne moraju više da se brinu oko teoloških komplikacija kada je u pitanju brak dvoje ljudi različite boje kože. Reformacija je sa sobom donela nova pravila. S jedne strane, postalo je opšte pravilo da princeze koje se udaju za prestolonaslednike druge crkvene provinijencije moraju da promene veru. Ovakvi brakovi nisu bili podjednako prihvaćeni i među običnim narodom. Gradski savet Strazbura je 1631. Luteranka koja bi se udala za kalvinistu je gubila državljanstvo. Elementarnija zabrana braka između hrišćana i nehrišćana je preneta i u hispansku Ameriku, analogno Španiji, gde se hrišćani nisu smeli venčavati sa Jevrejima ili muslimanima. Međutim, ni ovde religija nije bila jedini problem. Evropska kolonijalna ekspanzija je dovela do čestih seksualnih odnosa između belih muškaraca i ne-belih žena, ali su mnogi hrišćanski misionari to osuđivali i pokušavali da, koliko je bilo u njihovoj moći, navedu kolonijalne vlasti da ovu pojavu zabrane. Hrišćanske vlasti su, uostalom, vrlo vešto donosile ovakve zakone i bez pomoći misionara. Holandske vlasti su 1685. U dansko-norveškoj koloniji Trankebar u Indiji, luteranska crkva je pokušala da spreči odnose između belaca i Indijki tako što je odbijala da im krsti decu. Ovo je rezultiralo time što su majke umesto protestantske krštavale decu u katoličkoj crkvi u istoj ulici. Nemački misionari u kolonijama u jugozapadnoj Africi su oko 1900. U Australiji su hrišćanski misionari složno osuđivali svaki seks između Aboridžina i belaca. Najsveobuhvatniji i najdugotrajniji hrišćanski seksualni rasizam nalazimo u SAD-u. Prvi severnoamerički zakoni protiv međurasnog seksa doneti su u Virdžiniji 1662. Većina američkih crkvenih zajednica je podržavala zabranu braka između osoba različite boje kože. Ipak, robovlasnici su u praksi imali pravo da svoje crne robinje koriste za seks, na šta ni vlasti ni verske institucije nisu reagovale. Silovanje crnih robinja od strane belih robovlasnika nije bilo regulisano zakonom, i stoga nije bilo kažnjivo. Veliki broj robova s krvlju belaca u venama bili su živi dokaz ove prakse. Svetliji robovi su, inače, postizali bolju cenu na tržištu, a robovlasnički zakoni u Virdžiniji su podržavali ovu ekonomski isplativu praksu veleposednika da prave sopstvenu decu-robove. Rašireni otpor hrišćana prema seksu između osoba različite boje kože pre ukidanja ropstva moramo posmatrati u istom kontekstu kao i argumente u odbranu robovlasništva uopšte, kao zasnovane na podršci koju ropstvo kao institucija ima i u Starom i u Novom zavetu. Pored toga, mnogi hrišćani su isticali kako su crnci navodno potomci Kaina, koga je Bog prokleo 1. Pošto je ropstvo ukinuto, fokus se malo pomerio. U odsustvu ropstva, nastala je veća pravna potreba da se spreči brak između crnaca i belaca; u robovlasničkom društvu robovi nisu imali pravo da se venčavaju. Posle malog opadanja u broju saveznih država koje su zabranjivale mešovite brakove neposledno posle građanskog rata, ovaj broj je ponovo porastao između 1897. Američke vlasti su i dalje pretežno koristile teološke argumente u odbrani zabrane mešovitih brakova. Vrhovni sud Džordžije je 1869. Vrhovni sud Tenesija je 1871. Segregacija uopšte, naročito u školi, takođe je bila važna sa religijsko-seksualne tačke gledišta, kako bi se sprečilo da deca shvate da je odvajanje rasa čudno i pogrešno. U praksi je zabrana uglavnom bila usmerena protiv seksa između crnaca i belkinja, i protiv zakonskog priznavanja bilo kakvog odnosa između osoba različite boje kože. Kao što su beli robovlasnici imali slobodan pristup svojim crnim robinjama, belci su i dalje imali mogućnost za seks sa svojim crnim služavkama. Hrišćanska rasističko-seksualna ubeđenja su dakle podrazumevala i ne tako racionalna ograničenja. Iako se argumentacija obično zasnivala na tvrdnji da za ljude svih boja kože nije dobro da imaju seksualne odnose koji te boje ne uzimaju u obzir, vidimo da su se hrišćanska rasistička seksualna pravila fokusirala na to da sačuvaju čistotu bele rase. I najmanji udeo crnačke krvi u venama je bio dovoljan da se neko definiše kao crnac, i sa hrišćanske i sa tačke gledišta pravosuđa, inspirisanog hrišćanstvom. Uprkos svemu, znak Božjeg prokletstva Kaina i Hama bila je crna, a ne bela boja kože. Uverenje da Bog želi da se rase drže odvojeno opstajalo je sa nesmanjenom snagom. Godine 1958, 94% stanovnika Amerike je i dalje bilo protiv braka između osoba različite boje kože. Crno-beli par, Mildred i Ričard Laving venčao se 1959, i iste godine osuđen na kaznu od godinu dana zatvora, ili 25-ogodišnje progonstvo iz Virdžinije. Ovo uopšte nije bila popularna odluka. Godinu dana pošto je Vrhovni sud SAD-a zabranio primenu ove zabrane, 1968, 73% Amerikanaca je i dalje bilo protiv zakonitosti ovakvih brakova. Otpor prema mešovitim brakovima je tek 16 godina nakon odluke vrhovnog suda spao na 50%, isti nivo na kom je bio otpor nacije prema istopolnim brakovima, kada su oni 2004. Otpor prema braku između osoba različite boje kože je i danas veliki: 1994. Mnogi hrišćani vide seksualni rasizam kao veoma važan u sopstvenoj religiji. Savez južnih baptista Southern Baptist Convention , najveća verska zajednica u SAD-u, osnovana je 1845. Vođe južnih baptista su sve do 21. Čak i inače liberalni baptisti i mnogi drugi hrišćani koji žele etničku ravnopravnost ipak smatraju da Bog ne želi odnose između crnaca i belaca. U jednom pismu uticajnog prezviterijanskog teologa Džona Edvardsa Ričardsa svim prezviterijanskim crkvama u SAD-u iz 1965. Kako je zabrana mešovitih brakova bila tako važna za mnoge vernike, nekoliko saveznih država je zadržalo ove odredbe u svom zakonodavstvu i nakon odluke Vrhovnog suda iz 1967, iako više nisu imale pravo da ih primenjuju. Poslednja dva od ovih zakona ukinuta su tek posle referenduma 1998. Godine 1998, 38% stanovnika Južne Karoline glasalo je da se zabrana zadrži, dok je 41% građana 2000. Ako uzmemo u obzir da obe ove države imaju veliki udeo afro-američkog stanovništva redom 30% i 26% , i da su Afro-Amerikanci u mnogo većoj meri protivnici zakonskog seksualnog rasizma, otpor je dakle bio mnogo jači među belim glasačima u ovim južnim američkim državama. Verska ubeđenja su još uvek jedan od osnovnih kriterijuma američkog seksualnog rasizma. Neki su toga svesniji od drugih. Poslanik državne skupštine Južne Karoline Leni Litldžon, koji je 1998. Idemo zajedno u grupi, ali ne izlazimo na ljubavne sastanke … Smatram da neke rase ne bi trebalo mešati. Mormonska crkva, koja je nastala sredinom 19. Primera radi, mormonski prorok Brigam Jang je 1863. Pošto su mormoni sebe sami smatrali novim izabranim narodom, zabranu mešanja rasa su direktno povezivali sa biblijskom Božjom naredbom narodu Izrailja da održe seksualni rasizam. On neće biti zadovoljan dok to ne postigne putem mešovitog braka. Dok se antisemitizam Adolfa Hitlera zasnivao na stotinama godina progona Jevreja od strane hrišćana, njegove ideje o rasnoj čistoti su, između ostalog, bile direktno inspirisane američkim zakonodavstvom, koje je opet bilo proizvod rasizma američkih hrišćana. Mnogi nacisti su takođe smatrali da je zabrana seksa između ljudi različitog etničkog porekla u potpunosti u skladu sa hrišćanstvom, kao i zabrana razmnožavanja za hendikepirane, čak i kada je to podrazumevalo sistematska masovna ubistva. Nacisti hrišćani su tvrdili da Božji zakon podrazumeva da se ljudi moraju boriti protiv svih oblika mešanja rasa i vanbračnog razmnožavanja. Holandska reformisana južnoafrička crkva je takođe koristila biblijske argumente kako bi odbranila i seksualnu segregaciju i aparthejd uopšte. Božansko razdvajanje rasa se poredilo sa tim što je Bog odvojio svetlost od mraka i vodu od kopna. Mešanje ljudi različite boje kože smatralo se protivnim samom postanju. Uostalom, Bog je razdvojio narode pošto su ljudi pokušali da izgrade vavilonsku kulu. Ipak, nisu južnoafrički rasisti dobijali moralnu podršku samo od Amerikanaca. Mnoge slobodne crkvene organizacije u Švedskoj su 60-ih godina 20. Religijski seksualni rasizam danas deluje kao prilično neobičan religijsko-seksualni fenomen, isključivo zbog toga što se rasizam u savremenom društvu uglavnom svuda osuđuje. U stvari, on je tipičan primer o tome kako se verska životna pravila formiraju na osnovu načina na koji religije dele i rangiraju ljude. Verska pravila u pogledu toga sa kim se sme, a sa kim ne sme imati seksualni odnos, sama po sebi predstavljaju jedan od najboljih načina potvrde različitih identiteta. Seksualni rasizam hrišćana je ipak prilično jedinstven kao fenomen iz drugog razloga — od nečega suštinski značajnog i prirodnog, on je veoma brzo postao potpuno marginalizovan i gotovo zaboravljen. Za samo par decenija je došlo do tako sveobuhvatne promene da mnogi danas nisu ni svesni toga koliko su važne bile ove rasističke ideje stotinama godina, i da su to još uvek bile za veliki broj hrišćana pre manje od jedne generacije. I hrišćani koji su seksualni rasisti i oni koji to nisu i dalje pripadaju istoj veri; oni zasnivaju svoje verske predstave na istim svetim spisima i istoj tradiciji. Baš kao što je to bio slučaj sa odnosom hrišćana prema istopolnom seksu, većina biblijskih citata koji se tiču seksa između osoba različite narodnosti sadrže osude, dok u isto vreme postoje i priče koje govore nešto potpuno suprotno. Ako pogledamo istoriju crkve, videćemo stalne oscilacije između više i manje homofobije i više i manje seksualnog rasizma, sa prilično negativnim razvojem od početka srednjeg veka na ovamo. Ako obratimo pažnju na to kako su i seksualni rasizam i homofobija postepeno gubili tlo pod nogama među hrišćanima, ipak ćemo uvideti da je hrišćanska homofobija znatno brže oslabila nego rasizam, od trenutka kada je prvi put ozbiljno postavljena kao predmet javne debate. Oba ova verska shvatanja su oduvek imala, i još uvek imaju, zagrižene pristalice, ali upravo ta brzina procesa u kome je homofobija izgubila svoju apsolutnu nesumnjivost među hrišćanima je možda dovela do toga da otpor baš tu bude posebno vidljiv. Međutim, odbrana stanovišta da ljudima različite boje kože i narodnosti treba zabraniti da imaju seksualne odnose jedni sa drugima ipak je bila jaka, principijelna i veoma izdržljiva. Sveštenici u propovedima vole da ističu životvornost i životodarnost hrišćanstva. Meni se uvek činilo kao kult sadomazohizma i tanatofilije. U pravoslavnoj crkvi običaj je da vernici celivaju mošti navodnih svetaca. Celivanje moštiju je izraz koji ovom odvratnom činu daje izvesno dostojanstvo i auru mističnog. Prevedeno na jezik svakodnevice radi se o ljubljenju i obožavanju mrtvaca. Po italijanskim crkvama viđao sam skulpturalne predstave mrtvog Isusa izloženog na improvizovanom odru. Leš je u središtu kulta. Biblijski bog insistira na mrcvarenju tela. Kao plan spasenja i otkup grehova nije uspeo da smisli ništa bolje od mučenja. Hristove muke su središnji događaj hrišćanske teologije, one demonstriraju cenu koja je morala biti plaćena za otkup ljudskih grehova. Zamisao je odvratna i nedostojna jednog boga. Od 126 minuta filma, bezmalo sto je posvećeno scenama takvog iživljavanja i fizičkog zlostavljanja da trenutak Isusovog razapinjanja na krst, sa živo prikazanim scenama ukucavanja eksera u već, od batinjanja i šibanja, potpuno unakaženo telo, doživite kao trenutak olakšanja, jer znate da će uskoro kraj. Ako je ikada snimljen film koji do te mere slavi sadomazohizam, onda je to ovaj. Još jednom, naglasak filma nisu Hristove propovedi i eventualna poruka; film se u potpunosti vrti oko fizičkog zlostavljanja. Koje je prikazano nepodnošljivo živo. I opet, još jednom, u pitanju je središna doktrina hrišćanstva. Zaista, morate biti posvećeni katolik, kao Gibson, da u dva sata krvavog zlostavljanja, tokom kojeg se lepo telo jednog mladog muškarca izobličuje do neprepoznatljivosti u gomilu krvavog mesa, poluodrane kože i otvorenih rana prikačenih na ljudski kostur, vidite lepotu i liričnost. Oba sam gledao u istoj bioskopskoj dvorani. Negovanje mržnje prema telu, čulnosti, ovozemaljskom, imanentnom, zajednički su svima trima velikim monoteizmima. Hrišćanski bog voli svaki oblik netrpeljivosti prema telu. Gladovanje, slabu higijenu, neudobnost, grube materijale, iznurivanje, pustošne predele i pećine, zatvaranje u ćelije i manastire. Vrhunac ove morbidne ritualnosti je jedenje božijeg tela i ispijanje božije krvi u činu evharistije. Na jednom pravoslavnom forumu gde vernici postavljaju pitanja a sveštenici odgovaraju, pročitao sam odgovor na pismo jednog mladića koji je pitao kako da izađe na kraj s grehom rukobluda. Zatim mu je preporučio da umnoži molitve, post na vodi i fizički rad. I, da češće razmišlja o smrti! Da češće razmišlja o smrti? U dobu kad je u naponu životne snage. Ovih smo dana, povodom 1. Dirljivo ironično posle su ti isti tanatofili orgijaši svojim telima obrazovali ogroman krst kao simbol, pazi sad, tolerancije i mira. Za ovakav bezobrazluk i bestidnost zaista je potrebno da budete hrišćanin. Skoro dva milenijuma proganjanja, genocida, mizoginije, antisemitizma, ubijanja, psihičkog i fizičkog zlostavljanja onih koji su se usuđivali da misle drugačije da misle da i ne pominjem , krvavih verskih ratova i, op, simbol tolerancije i mira. A posle su se, kao vrhunac ove tanatofilske orgije, učesnici gurali da ljube konzervirane ostatke jednog leša. Takva je hrišćanska životodavna kultura, naime. Tanatofiliji se dalo posebno dostojanstvo, zapravo se uzdigla na nivo državnog ceremonijala i fešte. Deo leša prenesen je avionom ako je verovati Vikipediji, sv. Jovan je imao barem dve glave i tri desnice. Pa je nosan s puno pijeteta a ljudi su saginjali glave i krstili se i bili do suza dirnuti. Znam da je skoro pa nemoguće pobeći iz verskog mentalnog zatvora ali bilo bi divno kada bi vernici mogli za sekund da iskorače iz svog ludila i sagledaju koliko su zaista poremećeni. Šta biste, normalno, pomislili za nekoga ko balavi mrtvace jer misli da je to isceljujuće? Već u holu aerodroma verni su se gurali da cmaču ostatke leša. Ali je poljubac dva muškarca bolest. Bolest je i celivati đoku. To je kultura smrti. Pa da vam kažem — nije. Vrlo je isceljujuće, a to, kako se čini, mnogi među vama već i znaju i kao terapiju redovno i primenjuju. Plus je i mirotočiv. I simbolično ritualno i stvarno. Kao i celivanje svete Mindže. Posted in , Tagged , , , , , , , Verujem da ste se naslušali svakakvih fantastičnih priča o gejevima. Za jednu mogu da vam potvrdim da je tačna. Gejevi su, naime, promiskuitetni. Da, jebu se ko štuke. Mislim, kad kažem promiskuitetni, ne mislim samo na onu jednostavnu definiciju promiskuitetne osobe kao one koja ima više seksa od vas, već na bahanalisanje rimskog formata. Na toliko seksa da daje za pravo bogomoljačkom strahu od urušavanja judeohrišćanskih temelja civilizacije. Vremenom sam skontao da u religijsko-strejtaškoj homofobiji ima mnogo i proste ljudske ljubomore — gejevima je seks predostupan i oni bezobrazno mnogo i često uživaju u njemu. E pa, ne možeš! Imaš da jebeš jednom nedeljno u najboljem slučaju, ko sav normalan strejtaški svet. I to jednog te istog! Ko sav normalan strejtaški svet. Zbog čega se priča o LGBT pravima mnogo vrti oko kuknjave za pravom na ljubav. To mi malo ide na nerve. Naravno, i pravo na ljubav. Ljubav ne bi smela biti stvar bilo čije dozvole ili odluke govorimo, podrazumevam, o odraslim, voljnim osobama. Ali ne samo ljubav. Ni to ne bi trebalo da je stvar bilo čije dozvole. Mislim, to što ljudi u krevetu rade može vam biti gadno ili ne, ali koga zabole? Ako ti se ne sviđa nemoj da radiš. Ljubav se kod gejeva ne dešava ništa češće ili ređe nego kod strejtaša. Nemam rezultate nikakvih istraživanja da vam ovo podkrepim, ja to onako više zdravorazumski, na osnovu iskustva iz života. Mimo toga, sve se vrti oko kita i njihovih dimenzija, guza, mišića, dlaka. Na ceni su fudbalerske. Baš kao što se i kod strejtaša sve vrti oko dupenceta, sifona, pičića i bataka. Tebra, koja usta, stvorena da puše. E sad, to što su religija i strejtaši stvorili sistem u kom je riba koja daje rva-ku, je drugi problem. Sami ste ga stvarali, sami ga i žvaćite. Ali to što vi retko umačete je vaš problem i ne znači da i ostali zbog toga treba da se suzdržavaju. Pa naravno da imamo. Meni je prilično bedasto kad to nekome moraš da objašnjavaš. Zapanji me stepen mentalne bede osobe kojoj to mora da se razjasni. Svako ima pravo na ljubav ali i pravo da preferira kitu u odnosu na cupi. Ljubav dođe il ne dođe. Al ne polazi od duše, to sigurno. Već od hemije i feromona. Platon se mnogo proseravao sa svojim višim duhovnim i nižim telesnim, čulnim delovima bića. Nije ni čudo što je hrišćanima od celokupne antike jedino on bio prihvatljiv. Gaseći radost zemaljskog do potpune tame. Nije neophodno sagrešiti telesno. Već su i želja, fantazija i misao, greh. Preporučuje da iskopamo sebi oko i odsečemo ruku. Nikad dovoljno mržnje prema sopstvenom telu. Čak i prema strogo normatiranom. Feminizirani muškarac je gadan jer je ženskost sama po sebi gadna. Hrišćanstvo ne poznaje apolonovsku, dvosmislenu lepotu. Ne poznaje ni jake, muževne žene, Amazonke. Ona mora biti slaba i pokorna. Hermafroditizam i bilo kakva mešavina psihičkog principa ženstvenosti i muževnosti u kakvom god međusobnom odnosu, ne dolaze u obzir. Crna je konačna i ne poznaje nijanse. Zli, neuki, impotentni i nevini starci koji održavaju nekakav nebeski poredak u vašoj spavaćoj sobi. Mržnja bogougodnih masa prema svakome ko ne pristane na ovo zlostavljanje. Svakome ko svoj lični integritet potvrđuje kroz slobodno raspolaganje sopstvenim telom. U mržnji prema gejevima maskirano je mnogo ljubomore na njihovu slobodu i laku dostupnost užitka. Više od ljubavi muškarca za muškarca ili žene za ženu, mrzi se telesna nesputanost, nekanonska upotreba tela. Uguravanje i disciplinovanje, silom mržnje, zastrašivanja i crkvenim autoritetom, nepokornih i slobodnih u tesni judeohrišćanski okov. Seks bez ljubavi, ili barem zaloga ljubavi, mogao bi značiti opasnu potvrdu individualnosti i imanentnosti u svoj prolaznoj veličanstvenosti trenutka. A za sistem kontrole, to je već problem. Kad ste već kod toga šta je prirodno il ne … čednost je najneprirodnija od svih perverzija, kako je to Oldus Haksli lepo, još onomad, primetio. Posted in , , , Tagged , , , , , , , I evo nas, vreme Božića, vreme radosti. U mom slučaju zabava bi bila tačnija reč. Iskreno, od Amfilohija sam najviše očekivao i … nije me izneverio. Teško da će Irinej žešće od njega da se prospe ali, SPC je to, ne treba se kladiti! Toliko da je teško odlučiti odakle da se krene. Ipak, prirodno, kako i inače u životu biva, najzabavniji su delovi koji se bave seksom. Sex sales, zar ne? Pa makar bi crkva to trebalo da zna. Šta su sex toys industrija, čipkano rublje i Lubutenove štikle u poređenju sa industrijom prodaje nepostojećeg leka za nepostojeću bolest, tj oprosta za greh? Ne može se ni porediti. Tako da, kad pominje porno biznis s milijardama prihoda … zvuči kao šeretluk. Onda ću samo preleteti preko nekoliko mesta iz Amfilohijeve poslastice did I say poslastice? Ko o čemu … Ne, nije kurva i poštenje, to je Amfilohije. Ja sam baba iz poslovice s uštipcima. Privukla me je ova formulacija, prirodno, jer mnogo volim da se bakćem istorijom. Paganski totalitarizam, dakle … Evo razmišljam. Pa ne znam, pravo da vam kažem. Dal misli Egipat, Asirija, Vavilon … Behu to paganske kulture, ali i … teokratije. Faraon je bog na zemlji, bla, bla, bla …. Svi su apsolutizmi bili blagosloveni i od boga i od crkve. Religija je uvek, još od Konstantina, bila uz bok diktatora i tlačitelja i nikada se nije izlagala opasnosti pobune za dobrobit ugnjetavanih. Uvek je bila prva da ponizi, uhapsi, prokune, uništi i spali sve što je lepo, mlado, zdravo, talentovano, pametno, duhovito. Uvek je bila udarna pesnica starosti protiv mladosti, impotencije i mizoginije protiv žena, gluposti i neukosti protiv znanja, smrti protiv života. Istorija je prepuna primera. Ne, Rim nije propao od seksa. Propao je kao i svaka imperijalna sila u istoriji zbog neodrživosti ekonomskog sistema. Pa, nisu se baš klali oko toga dal je Afrodita ili Venera, Hermes ili Merkur. Štaviše, za bogatstvo i raznolikost paganskih mitologija nekad religija, danas mitologija, tako vam je to s religijama možemo zahvaliti mnoštvu lokalnih karakterističnosti kad je o bogovima reč. Pagani nisu mnogo marili za dogmu. Ne bih više o tome. Amfilohije mi je potvrdio ono što već dugo slutim. Srbija je, naime a i razroko oko u glavi, podrazumeva se jedna jako, jako bedna zemlja. Već kad sam saznao da uvozi pasulj i beli luk, pomislio sam da je sve otišlo dođavola. Ej, pasulj i beli luk! Pored tolike obradive zemlje. A, da parafraziram pokojnog patrijarha Pavla, ne biva Srbin bez pasulja i belog luka. Avokado, limun, kivi, ajde da razumem, ali pasulj i beli luk! Kad ono … može i gore. Kad kreneš da uvoziš seks, znaj da si na dnu. A evo, mjestobljustitelj mi kaže da se u Srbiju uvozi seks. Znači u startu kvarna roba. Stvar je toliko opasna da iza tog uvoza stoje velike svetske organizacije i lobiji, koji, po već oprobanom receptu kako nam je, inače, propalo sve drugo? Ja sam mislio da se u Srbiji ljudi jebu. Izgleda sam bio u silnoj zabludi. Izgleda da u Srbiji došlo vreme da se uvozi i jebanje. A ni sa tim ne treba da se preteruje, ako ne mislite da rađate, oladite …. Psiholog Darel Rej je 2011. U onlajn istraživanju učestvovalo je preko 14. Želeo je da uporedi seksualni život onih koji su rasli u religioznim porodicama sa životom onih koji potiču iz sekularnih porodica. Učesnici su morali da daju odgovor na četiri pitanja: 1. Kada ste počeli da se samozadovoljavate? Kada ste počeli da upražnjavate oralni seks? Kada ste počeli da upražnjavate peting? Kada ste počeli da imate seksualne odnose? Razlike u odgovorima gotovo da nije bilo. Religiozni ili ne, biologija se dešava. Primećeno je čak da verujući, s godinama postaju veći konzumenti pornografije. Jedina razlika je osećanje krivice koju su verujući zbog seksa osećali. Drugim rečima, religija je delotvorna u sprečavanju seksa koliko i u sprečavanju oružanih sukoba. Gde god imate više verskih zajednica koje dele isti geografski prostor šanse za sukob se uvećavaju. Isto tako, društva u kojima se pod uticajem religije sprovodi seksualna represija su ujedno i društva šizofreno opsednuta seksom. Fontane sa skulpturama morskih sirena u Libiji i Egiptu pokrivaju se da ne bi uzbuđivale muškarce. Novinar Džon Hendren za američki National Public Radio 2006. Nage koze su, po mišljenju lokalnih klerika, preveliko iskušenje za muškarce. Iz istog razloga ubijeno je i nekoliko bakalina koji se nisu pridržavali uputstava o aranžiranju povrća na tezgi — celer u kombinaciji sa paradajzom smatra se seksualno opscenim prizorom. Bača Bazi dečaci završavaju kao seksualno roblje nad kojim se iživljavaju seksualno neiživljeni muškarci. Vatikan isplaćuje milijarde dolare u vansudskim poravnanjima u slučajevima seksualnog napastvovanja dece od strane katoličkih sveštenika. Religija stvara opsesiju seksom. Recite nekome da ne misli o belom medvedu i taj neko neće moći da se otrese slike belog medveda. Sjedinjene Države su zahvalan teren za proučavanje odnosa religije i seksa. Neke američke savezne države su liberalnije od drugih. One su manje religiozne i politički su naklonjenije demokratama. Druge su konzervativnije — religioznije i politički naklonjenije republikancima. Na internet pornografiju najviše se troši u najreligioznijim američkim saveznim državama Osam od deset američkih država čiji stanovnici najviše troše na internet pornografiju su 2008. Države u kojima su istopolni brakovi nezakoniti imaju 11% više pretplatnika na internet pornografiju. Maloletničke trudnoće i polne bolesti rasprostranjeniji su u religioznijim američkim saveznim državama nego u liberalnijim. Uporedimo sada Sjedinjene Države s Evropom. Američki tinejdžeri u seksualne odnose stupaju odprilike isto kao i njihovi vršnjaci u ostalom razvijenom svetu. Međutim, američke tinejdžerke četiri do pet puta češće ostanu u drugom stanju, rode ili abortiraju nego tinejdžerke zapadne Evrope. Veći je i procenat mladih Amerikanaca zaraženih HIV-om i drugim seksualno prenosivim bolestima. Stopa zaraženosti gonorejom kod mladih Amerikanaca veća je 70 puta nego kod njihovih vršnjaka u Francuskoj i Holandiji. Ne biste Holandiju i Francusku baš nazvali religioznim društvima, zar ne? Ovakva drastična statistička razlika objašnjava se time da se program seksualnog obrazovanja Amerikanaca bazira uglavnom na propovedanju apstinencije, dok se seksualno obrazovanje Francuza, Holanđana i Nemaca bazira na upoznavanju sa metodama zaštite od neželjene trudnoće i seksualno prenosivih bolesti. I, kao i obično, religija i u ovom slučaju generiše neverovatno licemerje istrajavajući pri tom i dalje da sebe zove čuvarom javnog morala. Tokom šezdesetih godina prošlog veka američki profesor sociologije, Lod Hamfri, sproveo je jedno istraživanje za svoju doktorsku disertaciju čije je rezultate objavio 1970. Zatim bi beležio registarske tablice ljudi koji su zalazili na takva mesta, pronalazio njihove adrese, prerušavao se i pod raznim lažnim izgovorima anketiranje i slično te ljude u njihovim kućama intervjuisao. Više od 50% njih bili su oženjeni muškarci konzervativnih društvenih i političkih gledišta kojima su prikrivali svoje tajne sklonosti. Uticajni američki sveštenik Ted Hagard jedno vreme vođa Nacionalnog udruženja jevanđelista godinama je koristio usluge muške prostitutke. Leri Krejg, američki senator iz redova republikanaca, ugledan porodičan čovek i veliki protivnik gej prava u Americi, uhapšen je juna 2007. Mark Foli, član predstavničkog doma SAD iz redova republikanaca, bio je prinuđen da u kongresu podnese ostavku nakon što je otkriveno da je mladim pripravnicima slao mejlove lascivne sadržine. Mislim, come on Ristooo …. Svi znamo da Lady Kačavenda voli dečake i da ih čak plaća, pardon, stipendira … Kakve su čajanke po manastirima i patrijaršiji gde obitavaju najperverzniji od najperverznijih, najneprirodniji od neprirodnog, hoću reći, mladi i matori devci, možemo samo da pretpostavljamo … I, svi znamo da Srbija moralno tone još dublje od kako se SPC ugurao svuda. Posle 12 godina veronauke po školama polnih boleština je sve više, abortusa je sve više, a natalitet u minusu ko i pre. Risto, tvoj beli medvedić zove se Stojko …. Kaluđeri, Đura Jakšić Posted in , Tagged , , , , , , , , Srbstvo, dakle, da se spase, potrebno je sve seksualne aktivnosti u zemlji svesti na misonarsku pozu, isključivo u okvirima bračne zajednice i isključivo u mraku. Bez predigre i postorgazmičke čaše konjaka i cigarete. To nije u srpskoj tradiciji, to su novotarije duhovno propalog Zapada. Valjalo bi i postiti pre i posle seksa. Od toga kakve su vam seksualne preferencije zavisi budućnost srbskog naroda. A ukoliko se ispostavi da smo kolektivno perverzni preko granica koje Biblija dopušta, preti nam istrebljenje. Zaslužena kazna, naravno, nešto poput brisanja starozavetne Sodome sa predivnog zemljinog šara. Dolazim do takvog neizbežnog zaključka ovih dana, prevashodno čitajući, s pomešanim osećanjima čuđenja i neverice, političke programe ovih spasiteljskih srbskih organizacija koje opširno obrazlažu ideju povratka na leto gospodnje negde pre Maričke bitke jer od nje je nekako krenulo naopako i, evo, sunovrat nikako da stane , i koje sve odreda kao jednu od ključnih programskih tački imaju obnovu seksualnog morala u Srba, u skladu sa starozavetnim ili šerijatskim normama, u zavisnosti od toga o kom kraju zemlje govorimo. Počelo je kao vic, s retardiranim forumima gde se vernicama daju detaljna uputstva o pokajanju i okajavanju grehova u koje su uredno pobrojani i branje šumskih jagoda, čitanje svetovnih knjiga, biberenje supe, držanje laktova na stolu i slušanje muzike. Sasvim uzgred, ukoliko smem da primetim, i od zdravog razuma i inteligentnih primisli. Na veb stranici izvesne doktorke Tatjane Đorđević, na kojoj se između mnogih fenomenalnih pravoslavnih naučnih otkrića svetu, avaj, još nepoznatih, a to samo zato što je u pitanju pravoslavna nauka, a svi znamo kolike su predrasude svetske naučne zajednice prema pravoslavnoj nauci — nalazi se i ono o dejstvu časnog krsta protiv mikroba i patogenih bakterija. Eksperimentalno dokazano, ako ne verujete. Uzgred, čini mi se korisnom ideja da se verujućima ukine zdravstveno osiguranje, kad molitva već leči sve. Eventualno da im zdravstveno pokrije proteze za amputirane udove, jer, bez trunke cinizma, božiji odgovor na molitve invalida vazda je negativan. To stoji na kraju pomenutog članka, ponosno istaknuto, pa ako vas to nije ubedilo, onda ste definitivno skeptik. O tome do koje ste mere zaglibili u racionalizam, dakle sekularizam, komunizam, ateizam, marksizam, materijalizam, satanizam i svašta još koješta, neću ni da govorim. Ženino telo, dakle, pamti tamo neku metafizičku tvar koju muškarac putem svog sramotnog uda unese u njeno telo. Da vam pojednostavim — ili će vam vagina ostati neupotrebljena na zadovoljstvo vrhovnog nebeskog autoriteta ili ćete je eventualno upotrebiti za stvaranje novog života. I, nemojte slučajno da varate! Ako ste zatrudnele iz prve, niste imale sreće. Ali ste bogu drage i, očigledno, blagoslovene. U suprotnom, svaki penis koji je prodro u vaše telo, a koje je samo nominalno vaše a zapravo je božje, državno, nacionalno, muževljevo, redno po platonovskoj silaznoj liniji od neba na prema dole — menja vam molekularnu strukturu, eksperimentalno dokazano, na način koji vas čini nečistom i nedostojnom droljetinom. Mizoginija je, kako tradicionalne vrednosti podržane avramovskim religijama nalažu, uvek prva na spisku preporučenih koraka za spas naciona. Posebno zadivljuje snaga verske indoktrinacije, jer mnogo žena na ovako otvorenu i providnu mizoginiju odgovaraju svesrdnim prihvatanjem. Verujem da bi mnogima libido drastično opao da okolo hodaju u onim šatorima u koje trpaju žene. A i žene se sigurno ne bi toliko pomamljivale, kao na prizore muških zadnjica stisnutih u džins modernog kroja, o prednjim ispupčenjima da i ne govorim. Tome slično, čudi me da penis ne pamti svaku vaginu koju je posetio i, šta znam, tamo u adskim dubinama pičke pokupio već nešto što će uticati na muškarčevo psihičko zdravlje i molekularnu strukturu, i ostaviti pogubnog traga na njegove spermatozoide i eventualno potomstvo. Isto, vrlo je indikativno da su slučajevi silovanja, od kojih burka navodno štiti, procentualno zastupljeniji u islamskim zemljama u poređenju s večno razvratnim i pornografskim Zapadom, gde su, primera radi u Oslu u proteklih godinu dana sva prijavljena silovanja počinili muškarci muslimani. Da ne govorim sada o tome kako se u nizu tih moralno uzoritih zemalja često kažnjava žrtva a ne počinilac, neretko i smrću, zbog ukaljane porodične časti kakav je sve teret na ženski reproduktivni organ Alah natovario, prosto je neverovatno. Trebalo mi je dugo da shvatim da ima sveta koji zaista misli da guranje sramotnog i tajnog uda u rupu nepropisanu Biblijom utiče ne samo na molekularnu i ćelijsku strukturu već i na ustrojstvo svemira. Onaj deo o zaveri homoseksualne ideologije sam lakše shvatio: ambasadori zapadnih zemalja podržavaju nezavisno Kosovo, ali i Prajd, dakle u pitanju je zavera protiv srbstva. Ali, koliko je pameti potrebno da se zaključi da kretanje asteroida i obrtanje planeta, kao i vulkani i pomeranje tektonskih ploča, ne stoje ama baš ni u kakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa oralnim seksom između dva gej muškarca ili dve gej žene. Izgleda više nego što mogu da pobude veronauka u školama i popovi koji vas, kao društvene moralne sudije odasvud zaskaču. Nije nimalo slučajno što sve religije inteligenciju doživljavaju kao najvećeg neprijatelja. Sotonu i šejtana štaviše. Koliko poetike samo ima u činjenici da je ime palog anđela, potonjeg Sotone — Lucifer, tj. Lučonoša, onaj koji donosi svetlo, prosvetljuje. Uzgred, za svaku nepodopštinu u redovima božje administracije na Zemlji, a koja bi zaista i trebalo da uvredi vaš osećaj za moral, poput pandemijske pedofilije, da se zadržim samo na terenu seksa bez zalaženja u srebroljublje, prežderavanje, lenjost i ostale smrtne grehove, nadležan je isključivo nebeski sud i drugačije tumačenje se ima smatrati za bogohuljenje. Dok ćete vi, bludni sinovi i kćeri, kamen u glavu da dobijete na Zemlji. I uvek se nađe ko će prvi da ga baci. Nevezano za to što mu se u pozlaćenim vladičanskim dvorima baškare muške kurve. Ne figurativno, na način biblijskih parabola, već doslovno. Stojim zbunjen pred tolikom količinom zatucanosti koja društvo dovodi na ivicu seksualne frustracije sličnoj onoj kakva se sreće u teokratijama. Možete dobiti nož u stomak zbog majice koja reklamira seksualne slobode. Mogu da vas izlome i ostave tako izlomljenog da krvarite satima bez svesti na ulici jer ste feminizirani, dakle, upražnjavate nekanonski seks. A gde su dobri Samarićani? Život vam se može pretvoriti u pakao ako ste zaboravili da obrišete istoriju na kompjuteru pre odaska s posla i kolega provali da ste išli na gej dejting sajt. Čini se da je količina te neke potuljene i potmule agresije s izrazitim elementima neiživljenog Erosa koji izbija iz psovki koje se mahom vrte oko nabijanja i degradiranja putem seksa , srazmerna količini jebanja u zdrav mozak od strane struktura vlasti na svim nivoima. Srbija je zemlja čijim su građanima mozgovi sistematski s jebavani. Ne mogu da se otmem utisku da bi na ulicama ili na srbskim forumima bilo manje razularenih polumozgaša da su kod kuće imali šta da opale. Uzgred, ne, od rukobludija se ne suši kičma. Sasvim prosta logika me vodi na pomisao da bi postorgazmičko stanje opuštenosti i blaženstva ljude učinilo dovoljno lenjim da se maskiraju, izađu napolje i vade kocke iz kaldrmisane ulice. Libido i načini njegovog kanalisanja, to nije nikakva nova mudrost. Tranzitiramo beskonačno i pička se, baš kao i moral, našla u tržišnoj utakmici. I na sve strane roba se nudi, kako zakoni tržišne ekonomije i nalažu. Nigde na tom duhovno propalom Zapadu nisam video tolike čete srednjoškolki obučenih i nafrakanih kao profesionalne uličarke. A testosteronom nabijeni momci, željni svega, najpre života. A frustracija neizostavno rađa bes. Ženska mladost ove zemlje može ili da se uda ili da peva u podvodačkoj Grand produkciji. Muška da se opredeli za stranku. Stvar je do te mere jednostavna. Seks je državni neprijatelj. Eh, već da propadnemo?! I to od seksa. A nismo se pošteno ni najebali. U ovom sveopštem hard core moralnom kupleraju u kome po nemoralu prednjače tradicionalni samoproklamovani čuvari morala, seks ispade najveći problem. A za deset godina duhovne obnove koje se SPC poletno prihvatila izlaktavši se doslovno svuda, počev od škola, ništa se nije dogodilo. Zapravo jeste, propali smo toliko duboko pod teretom sistematskog zatupljivanja i sveopšte hipokrizije da je sada zaista potrebna herojska vizija spasa koja, meni makar, izmiče mogućnostima imaginacije. Ali sam siguran da navlačenje marama i bogougodne noćne polucije neće ništa da reše. Za mene su pak, sigurni pokazatelji propasti države njena nastojanja da se pod strogu kontrolu stavi telesna čednost podanika, na način koji nekome daje za pravo i da interveniše nasiljem u cilju sprečavanja upotrebe tela ukoliko ona ne zadovoljava proklamovane državne i nacionalne ciljeve. Moć postojanja ne poseduje pojedinac. Ona je u rukama sumnjivih autoriteta. Manje nas je za desetine hiljada nego od prošlog popisa. Ima više umlaćenih žena i nedovoljno sigurnih kuća. O čitavim pobačenim gradovima i polnim boleštinama da ne govorim. Bezobrazna omladina bez elementarne uljudnosti. Iživljavanje nad decom i životinjama. Srednjoškolke obučene kao prostitutke. Ogorčeni, agresivni i neiživljeni adolescentni ponekad do te mere da ima hotela po Zapadu, koji više ne prihvataju ekskurzije iz Beograda. I da ne nabrajam… nema svrhe obznanjivati očigledno. Očekivao bi čovek makar neki pomak od planske talibanizacije. On se, doduše, dogodio, ali ne u željenom smeru. Škotske bolničarke su u vreme Prvog svetskog rata u Srbiju dolazile između ostalog i zbog toga jer su bile oduševljene tretmanom polne jednakosti koji je u to vreme u Britaniji bio nezamisliv britansko ministarstvo im je ljubazno odgovorilo, na njihovu ponudu da volontiraju kao bolničarke na terenu, da je ženama mesto kod kuće. U srpskoj kinematografiji na prste obe ruke mogu se prebrojati seksualno eksplicitne scene koje ljubav, telesnost i čulnost opisuju na način koji otkriva radost življenja i lepotu postojanja. Ne mogu trenutno da ih se setim, ali mora da ih ima. Međutim, za scenama u kojima je seks sredstvo kažnjavanja, degradiranja, sramote, ishodište životne bede, nije potrebno dugo tragati. Ne samo da ste krivi što upražnjavate seks, već i svaka sumnja na to da je on nebiblijski može ozbiljno da vas diskredituje. Meni lično dešavalo se da iz kakve rasprave budem diskvalifikovan izrečenom sumnjom na račun nepravovernosti mojih seksualnih preferencija u formi infantilnih seksualnih pošalica koje su koliko zapanjujuće, toliko i zabavne. Od ljudi koji drže da su intelektualci. Srbstvo, dakle, da se spase, potrebno je sve seksualne aktivnosti u zemlji svesti na misionarsku pozu, isključivo u okvirima bračne zajednice i isključivo u mraku. Bez predigre i postorgazmičke čaše konjaka i cigarete. To nije u srpskoj tradiciji, to su novotarije duhovno propalog Zapada. Valjalo bi i postiti pre i posle seksa. Naguzite se, sad će izbori. Ukucajte svoj mejl, da biste dobili obavestenja o novim postovima!